Samoportret

А ВЈУЧНОСТ У ЈЕЉУСЊУ СВУЛУ: Селф Портрет Рубена (1625)

Питер Паул Рубенс се није био само сликар; био је дипломата, научник и културни архитектонски утицај који су фундаментално преобразили уметност европског барокног века. Рођен у Сигену, Германија, 1577. године, његова рана младост је обелељена миграцијама – формирајућа искуства која би се тишином пробила кроз касније дело са елементом драме и емоционалне дубине. Један од родитеља био је Јан Рубенс, адвокат који је бежао ревносни верски преслеђење за својим калвинистичким веровањимама и опустио породицу из Антверпа, где је тада била под шпански владавина. Ово прво миграционо искуство утицало је на младог Петра Паула да развије снажно отпорност и адаптивност, карактеристике које би служиле њему током многоструког професионалног живота.

Након смрти оца 1587. године, породица се вратила у Антверп где је примила хуманистичку образовање пре него што је започео своју уметничку тренирање око 1590. године учествујући као ученик Тобијаса Верхеа.

Барокска драма: Светло и Сенка и Сила Чијароскуро

Рубенс је демонстрирао своју уметничку мајсторство одмах представљањем драматичних принципа чијароскуро – мастерски манипулисање светом и сенком да би створио изузедан осећај запрети и дубине. Тмбе позадиње које је израђено са филским прелазима браон подслојева служило је да појача угљебљен светлост лица и руке. Ово није плотна, димензионална представница; то је скупи портрет који је жив у текстури и кретањем. Забележите како светла каже према фолдовима одеће истичући њихову бојанку и детаље док истовремено пригушава други регион у сенци стварајући илузију три димензије.

Техника је изузетна. Рубенс се не брине о видљивим мастима – карактеристика барокног стила који доприноси динамичком енергији слике. Прилика масти варира преко површине; нека подручја су тање притиснута откривајући дрво испод док друга места приказују густе слојеве импастоа који се чини да сија бојанком и живицом. Ова целенаставна варијација технике додаје други ниво визуелног интереса и потврђује осећај крета у композицију.

Класичан Утицај: Контекстуализација Рубеновог Селф Портрета

Да би се потпуно прихватио овај селф портрет треба да разуме историјски контекст у коме је створен. 1625. године пада у период огромне уметничке и културне ферументације у Европи – врхуну барокног века. Рубенс сам је био углубљено укључен у политички и дипломатски живот своје ере служио као амбасадор за шпански суд. Ово искуство неизбежно утицало на његов рад утицајући га елементом грандиозности и формалности.

Уметност Рубена је била дубоко утицање класичних идеала али је их уживео барокским осећајем – карактеристичним за појам емоција драматичног осветљења и динамичне композиције. Његово дело је дириговало инспирацију ренесансним мајсторима као што су Тицијан и Микеланђело али га је био одбио границама реализма и изражења да би створио нешто потпуно ново.

Улога уметности Рубена је била изузетна. Био је већ био познат као велики уметник и био је веома интелигентан амбициозан и емоционално дубински развијен – сложен човек који се бори са својом идентитетом у брзо мењајућем свету. Интензивност његове погледа, фине нијансе изражења и мајсторско прилика света и сенке сви доприносе портрету који прелази границе самог слика.

Да би се дубље разумео историјски контекст око Рубеновог живота и рада треба да изучите ресурсе као што су Подигнути Крст (Рубенс) и Масакр Невиних (Рубенс), уз ширу историјску студију као што је Историја слике.