Јужна Фар

Život Вилијама Хогарша

London, 1697. Vazduh u Bartholomew Close-u je gust od zvukova rastuće metropole. Ovde, Вилијам Хогарш ulazi u svet nestabilnog postojanja. Njegov otac, Richard Hogarth, bori se da izdržava porodicu radeći kao nastavnik latinskog i pisac udžbenika. Porodične finansije variraju; u jednom trenutku, Richard se suočava sa surovom realnošću zatvora zbog dugova u Fleet Prison-u. Ovo rano izlaganje nestabilnosti urbanog života ostavlja dubok trag. Вилијам Хогарш odrasta posmatrajući jaz između društvenih klasa, što će na kraju definisati njegovu karijeru kao slikara, гравёра, satiričara, karikaturiste i pisca.

Put ovog dečaka nije put nasleđenog bogatstva ili lakog pokroviteljstva. Umesto toga, to je život oblikovan grubošću grada. On prolazi kroz ulice Londona, posmatrajući likove koji naseljavaju kafićima i vašarišta. Njegova majka, Anne Gibbons, pruža porodični oslonac životu koji su često obeleile ekonomske promene tog doba. Do trenutka kada počne da ostavlja svoj trag, on je već čovek mnogih disciplina, koristeći mastilo i boju da dešifruje upravo to društvo koje ga je wychovalilo.

• A Harlot's Progress (1731/1732)
• A Rake's Progress (1735)
• Marriage A-la-Mode (1743–1745)

Rani život, porodica i obuka

London, 1697. Kao sin Richarda Hogartha, latinskog učitelja i povremenog pisca, Вилијам Хогарш odrasta usred nestabilnih sudbina čoveka koji se borio da zadrži položaj u metropoli. Nestabilnost domaćinstva dobija oštar preokret kada Richard, zbog neizmirenih dugova, dobije petogodišnju kaznu zatvora u Fleet zatvoru. Ovaj period oskudice, obeležen krhkost porodičnih finansija, ostavlja neizbrisiv trag na mladog posmatrača velikog grada.

Do 1714. godine, fokus se pomera na tehničke aspekte zanata. Hogarth ulazi u period učenja kod Ellisa Gamblea, zlatara i srebarčara koji je radio u Leicester Fields-u. On savladava preciznost neophodnu za izradu reklamnih kartica i sličnih proizvoda, razvijajući osnovnu kontrolu nad bakarnom pločom. Ovo tehničko temeljiranje pruža mu alate za karijeru koja će se na kraju izdvojiti daleko iznad puke komercijalne reprodukcije.

Tok toka njegovog života menja se kako se on približava formalnom umetničkom studiju. Godine 1720. on se upisuje u akademiju St Martin's Lane. Njegova obuka se dodatno širi pod mentorstvom Sir James Thornhill, glavnog slikara kralja Georgea I. Pod Thornhillovim vođstvom, fokus se pomera sa preciznosti gravure malih razmera na šire složenosti slikarstva i kompozicije. On polako prelazi put od pedantnog rada zanatlije ka uzvišenom svetu fine umetnosti.

Tehnika i umetnički stil

Вилијам Хогарш se kreće između preciznosti realističkog portreta i brze, sekvencijalne energije serija koje podsećaju na stripove. On ne slika puku sliku; on konstruiše narative. Ovaj pristup doseže svoj vrhunac u razvoju njegovih „modernih moralnih tema“, metode u kojoj koristi vizuelno pripovedanje kako bi kritikovao društveno tkivo. Platno i bakrena ploča za njega postaju scene na kojima se odvija drama, često koristeći spoj humora i oštre satire kako bi svoje poruke učinio neodoljivim i jasnim.

Tehnička osnova njegovog rada leži u njegovom majstorstvu u gravuri. On razume težinu linije i moć printa koji može dosegnuti masovnu publiku. Godine 1753. on prelazi sa vizuelnog na teorijski polje objavljivanjem svog dela Analiza lepote. Ovde on ide dalje od samog posmatranja kako bi kodifikovao svoje estetičke teorije, posebno naglašavajući važnost „serpentinske linije“ kao fundamentalnog principa lepote i pokreta.

• Napredak kurvalice (1731/1732)
• Napredak razvratnika (1735)
• Venčanje u modi (1743–1745)

Ključna dela i serije

Narativna snaga njegovog stvaralaštva doseže svoj vrhunac u „modernim moralnim temama“, seriji slika osmišljenih da funkcionišu poput vizuelnih romana. Godine 1731/1732, Napredak kurirke prati tragični pad mlade žene koja stiže u London, само да би на крају skapala pod iskušenjima grada. Ovaj obrazac društvenog ponora nastavlja se 1735. godine kroz Napredak razvratnika, koji prati Toma Rakvela dok on rasipolast nasleđe na kockanje i razvrat. Ova dela ne prikazuju samo scene; ona kroz pedantne detalje i simboličke elemente mapiraju posledice moralnog propadanja.

Fokus se pomera sa individualnog uništenja na sudar društvenih klasa u seriji Venčanje à la mode, nastojanjem stvorenoj između 1743. i 1745. godine. Ovde umetnik oštro kritikuje katastrofalne posledice dogovornih brakova i neumoljivu potragu za statusom. Napetost između raskošnih enterijera bogataša i bedrnog života siromašnih postaje tema koja se stalno vraća. Čak i u svojim kasnijim godinama, njegova kritika ostaje oštra. Godine 1748, O, pečenje od goveđeg mesa stare Engleske bavi se nacionalnim identitetom, dok 1750. godine Marš straže u Finčli predstavlja haotičan i bučan prikaz vojničkog života, kontrastirajući disciplinovane redove u daljini sa razuzdanim ponašanjem vojnika u prvom planu.

• Napredak kurirke (1731/1732)
• Napredak razvratnika (1735)
• Venčanje à la mode (1743–1745)
• O, pečenje od goveđeg mesa stare Engleske (1748)
• Marš straže u Finčli (1750)

Nasleđe i trajni uticaj

XVIII vek svedočio je rađanju autentične britanske škole umetnosti, pokreta koji je dodatno podstakao Хогарш-ov odlučan otpor oslanjanju na kontinentalne modele. On je prevazišao puku imitaciju stranih stilova kako bi uspostavio vizuelni jezik duboko ukorenjen u ulicama Londona. Ovaj preokret je bio od suštinskog značaja; он је postao najvažniji engleski umetnik svoje generacije. Njegov uticaj je toliko sveobuhvatan da je sam termin „hogartovski“ ušao u leksikon kako bi opisao njegov specifičan stil satiričnog posmatranja.

Komercijalna realnost njegovog uspeha donela je i novu vrstu konflikta. Kako su njegove grafike dobijale ogromnu popularnost, one su privlačile i talas neovlašćenih reprodukcija. Plagijat je postao neprestana pretnja njegovom egzistenciji. Ta napetost je iznudila pravni sukob koji je zauvek promenio pejzaž intelektualne svojine. Он je lobirao za Zakon o autorskim pravima iz 1735. godine, potez koji je osigurao prava stvaralaca u odnosu na one koji bi profitirali od njihovog rada bez dozvole.

Njegov metod pripovedanja putem sekvencijalnih slika stvorio je nacrt za buduće medije. Он deluje kao direktni prethodnik modernog političkog karikatura i stripa. Koristeći seriju slika za analizu društvenog ponašanja, on je pružio temelj za vizuelne narative koji se oslanjaju na čitanje, a ne samo na puki pogled. Njegov uticaj se proteže od satiričkih printova 1700-ih pa sve do samih temelja popularne kulture.

Gde danas možete posetiti njegova dela

Fizički tragovi Hogarševih društvenih kritika i danas su rasuti po vodećim svetskim institucijama. U Londonu, National Gallery čuva delove iz serije Marriage à la Mode, gde je očuvan vizuelni narativ društvenog propadanja. U blizini, Tate Britain poseduje remek-delo Satan, Sin and Death (A Scene from Milton, rad koji naglašava njegovu sposobnost da složene književne teme prevede u vizuelni oblik. Fondacijski muzej (The Foundling Museum) takođe zadržava svoje prisustvo u gradu, čuvajući The March of the Guards to Finchley, delo koje hvata haotičnu energiju vojnog života 18. veka.

Doseg njegovog rada proteže se daleko izvan Ujedinjenog Kraljevstva. U Njujorku, the Frick Collection čuva Miss Mary Edwards, portret koji odražava njegovu veštinu u hvatanju individualnog karaktera. Ove kolekcije nude priliku da se susretnete sa specifičnim detaljima njegovih гравюра i slika u njihovom izvornom kontekstu. Posetioci mogu osetiti njegov uticaj u načinu na koji ove institucije upravljaju napetost između visoke umetnosti i popularne satire.

• The Denunciation
• The Theft of a Watch
• Southwark Fair
• The Painter and his Pug
• The Bench